Скривена болест

Људи који живе са атопијским езцемом имају много скривених терета и обично пацијенти крију своје стање:

  • Више од 50% покушава сакрити екцем
  • 58% се стиди своје коже
  • више од 70% завиди људима са нормалном кожом
  • 23% не гледа са оптимизмом свој живот са атопијским дерматитисом
  • 25% сматра да се не може добро носити са патологијом

Због тога многи људи пате од стреса, па чак и депресије. (1)

Стављање лица на атопијски екцем

Нема потребе да се кријете!
ГААПП је, уз помоћ својих организација чланица, направио ову кампању за прикупљање и дељење сведочанстава (текст, видео или фотографије). 

Прикупљаћемо сведочанства заједнице пацијената наших организација чланица и промовисаћемо свест, нормализовати и учинити ову скривену болест видљивом. Сва прикупљена сведочења биће подељена на нашим друштвеним медијима, овој веб страници и свим нашим дигиталним продајним местима са Од 1. до 14. септембра 2021 за прославу Светски дан атопијског екцема.

Изјаве

ХР: Ствар у вези са хроничном болешћу је та што вам одузима нешто с једне стране и даје вам нешто с друге стране. Тренутно се осећам као да ми је атопијски дерматитис управо одузео ствари. Узело ми је самопоштовање, самопоштовање, пријатеље из детињства, тинејџере, посао и каријеру. Загрљаји и пољупци од моје деце. Кад ми је кожа повређена, не дозвољавам деци да ме додирују и не желим да ме партнер додирује. Али можда ми је атопијски дерматитис дао нешто ... ЧУДЕСНА И РАЗУМЕВАНА ПОРОДИЦА. И то је оно што је важно.

СЛ: Понекад је при болестима тако; да нешто узаме и нешто да. Тренутно имам осећај, да је мени само јемала. Самозавест, самоспоштовање, игре, пријатеље у отроштву, фанте у младости, служба и поклиц у средњим годинама. Објеме, пољубе мојих детета. Кадар имам рано при рани с стртим срцем не желим рокић мојих деце ?! Могло ми је па ле дало нешто… ЧУДОВИТО У РАЗУМЕВАЈОЧУ ДРУЖИНУ. Ин то је тисто кар штеје. 

СР: Дијагностикован ми је АД пре мог првог рођендана. Немам сећања без сврбежа и гребања у позадини. Сада имам 18 година и почињем прву годину факултета. Научио сам важност превенције, лечења и дугорочног лечења АД. Ово ми помаже да се сигурније суочим са светом упркос сврабу и бљесковима!

СР: Најјачи стисак мајке! Држим ту малу руку са страхом, са страхом за сутра..за следећи месец .. по ко зна када .. знаш да ако ти исклизне из руке биће још горе, док очајнички покушава да посегне за лицима.

БС: Најјачи стисак једне мајке! Са страхом држим ту малу рукицу, са страхом за сутра..за следећи месец .. за ко зна када .. знаш да ако клизне из твојих руку да ће бити горе, док се она очајнички покушава дохватити лица.

СР: Лоша ствар је била што су ме увек питали „Како ти је кожа?“ а не „Како сте?“

ДЕ: Сцхлимм вар, дасс ицх иммер гефрагт вурде „Вие гехт ес деинер Хаут?“ унд ницхт „Вие гехт ес ДИР?“

ЕН: Осећам се као да сам у пустињи, халуцинирам. Сваки дан видим своје дете како пати и тражим оазу која ће ме ојачати да могу да дишем ... да пронађем стуб разумевања ... Али све је то само халуцинација. Осим што смо имали двогодишњу ћерку са најтежим обликом атопијског дерматитиса (са свим борбама које болест носи као секундарне инфекције ...), више пута смо пријављивани социјалној служби за заштиту деце због занемаривања деце. Морамо почети да схватамо колико је озбиљна болест атопијски дерматитис.

СЛ: Почутим се, кот да сем в пушчави ин халуцинирам. Сваки дан видим своје трпечега детета у потрази за оазом, да би се могао окрепити, задихал ... тражи стебер разумевања ... а то је све само халуцинација. У најтежим облицима болести моје 2 летне черкице (у складу са свим тежинама, које су принесле болест, секундарних окупација) ... тако ће се пријавити у центар за друштвено дело због занемаривања детета. Потребујемо више разумевања болести и емпатије.

Отац 2 -годишње девојчице, Институт Атопика

СР: Користили смо 6 година Фликотида и Сингулара са неколико кратких пауза. Сада смо 2 године без терапије астме, али повремено користи антихистаминик због алергијског ринитиса. Кожа је само сува, па је третирамо емолијентима. Сада је велики дечак од 13 година и активно се бави фудбалом и тренира по снегу и киши и не разболи се.

БС: Алергија на убод пцеле Користили смо 6 год Фликотиде и Сингулар са пар кратких пауза и напокон задње 2 године смо без терапије за астму само повремено користи антихистаминик због алергијског ринитиса Коза је само суха па третирамо емолијентима Сада је то један велики децак има 13 год и активно се бави фудбалом и тренира на снијегу и киси и не разболи се

ЕН: Лазару је дијагностикован АТОПИЧНИ ДЕРМАТИТИС и од тада су нам се животи променили. Почињемо са разним препаратима намењеним кожи са атопијским дерматитисом. Након месец дана креме су изгубиле дејство, па смо их често морали мењати, и тражити нову која би му одговарала, неке од купљених нису имале чак ни ефекта и дале су доста новца јер ниједна од они су испод 2000 динара.

СР: Лазар добија дијагнозу АТОПИЦ ДЕРМАТИТИС и од тада се наш живот мења. Почињемо са разним препаратима намењеним за кожу са атопијским дерматитисом. Креме су после месец дана губиле дејство, тако да смо често морали да мењамо, и тражимо нову која би му одговарала, неке купљене чак нису имале никикавог ефекта и давали приприлично много новца јер ниједна није испод 2000 динара.

Тијана Петковић, АЛЕРГИЈА И ЈА

Фотограф: Анже Грабељшек

СР: Сећате ли се Чаробњака из Оза? Можда се сећате Лименог човека, чијим је зглобовима било потребно стално подмазивање да би се кретао? Овако изгледа живот са атопијским дерматитисом, са којим сам се борио целог живота. Од јутра до мрака, бринете се да не остане без „уља“, а између тога покушавате да одагнате непријатна и паклена осећања која изазива упала. Поврх тога, ваш унутрашњи мир нарушава стални савет породице, другова из разреда, њихових родитеља, учитеља, пријатеља ...

СЛ: Се спомниш Чаровника из Оз-а? Се можда спомниш Плочевинка, која му је морала константно ољити склепе, да ли је могуће премикал? Некако тако изгледа живот са атопијским дерматитисом, с којим имам оправдање већ цело живљење. Од јутра до вечере пази, да не остане „брез оља“, вмес па скушаш одрживост непријетне и пекленске осетљивости, која њихова упала изазивају. Осим тога, ваш унутрашњи мир кали константно световање дружине, сошолцев, њихови старшев, учитељев, пријатељев… 


СР: Мој мали дечак је у сну рекао: "Сврби, сврби ..." и "Мама, молим те, стави ми крему на кожу." Испред хитне помоћи Педијатријске клинике скинуо је одећу и зајецао: "Мама, молим те, помози ми", и срце ми је скоро пукло од туге. Мој мали је добио толико шприцева и игала против инфламаторних лекова против свраба да је имао свој термин за сваку врсту шприца, игле или ланцете. Небројено пута су му вадили крв ... Чега се заиста бојим?

СЛ: Мој мали фантек је у спању говорио: »Срби, срби…« ин »Мами, просим намази ме.« Пред ургентно амбуланто Педиатричне клинике је са собом метална облачилца ин хлипал: »Мами, помагај«, мени па је од жалости скоро почило срце. Мој мали фантек је добил толико ињекције против србењу и канил са здравим за помиритев упале, да је имао за свако обликовање ињекција, каниле али ланцете свој израз. Нештетократ со му взели кри… Чеса је мене рес страх?

ЕН: Имам троје деце од којих двоје живи са атопијским условима. Афан (10) има астму и инхалацијске алергије, Азија (4) атопијски дерматитис и нутритивне алергије. Трудимо се да њихове симптоме држимо под контролом и живимо без ограничења. Наши услови нас нису спречили да се бавимо спортом. Као и већина људи погођених овим условима, и нама је најтеже када се симптоми активирају због временских услова, опрашивања или загађења ваздуха. Лекови и препарати које користимо су такође скупи и имају велики утицај на кућни буџет.

БС: Имам троје дјеце од којих су двоје атопијске конституције. Афан (10) има астму и инхалаторне алергије, Асија (4) атопијски дерматитис и нутритивне алергије. Трудимо се држати симптома под контролом и живјети без ограничења. Наше стање нас није спречило да се бавимо спортом. Као и већина људи који су погођени овим стањима најтеже нам пада кад се симптоми активирају услијед временских прилика, поленизације или аерозагађења. Лијекови и препарати које користимо су исто тако скупи и доста користе на наш кућни буџет. 

Фотограф: Инес Кривец

СР: Волео бих да људи знају колико је атопијски дерматитис заиста озбиљна болест; колико је огроман њен утицај на наше животе. Најтеже ми је кад ми кожа изгледа добро и људи ми говоре да треба да будем срећна јер сам тако здрава. Али не знају за непроспаване ноћи, затезање коже, пуцање рана и интензиван свраб - све ми то одузима толико енергије. Не заборавите да, упркос свим симптомима, и даље имам пуно ствари које треба да урадим за један дан, као и свака друга здрава особа.

СЛ: Желела би си, да би се заведали, како ресна болест атопијски дерматитис у ресници је. Како снажно призадене наше живљење. Најтежје је, ко је кожа видети добро ин ми људи говоре, да нај бом срећнија, да сем тако „здрава“. Не види па па непреспаних ночи, затеговања коже, покања ран, бурних напада србења — све то ми узаме огромну енергију. Не заборавите, да сем поред свега »овог« у дневној приморани учините све, кар нареди здрави људи. 

Фотограф: Инес Кривец

СР: Никада не знате када вас чека још једна епидемија екцема. Нити шта ће га покренути. Тешко је. 

СЛ: Николи веш, кад те чека нов избрух. Нити кај га бо изазвало. Тежко је.

СР: Ја сам мама 12-годишњег дечака који има атопијски дерматитис од његове тромесечне бебе. Срећом, успевамо да то ставимо под контролу, али ипак, дисциплина у лечењу овог стања може бити веома исцрпљујућа. Мој син је фудбалер и изазов који имамо је док носим спортску одећу јер су обично направљени од синтетике. Зној такође може погоршати ствари. Међутим, ово стање узимамо као део наше породице и прилагођавамо му се.

Моја девојка је добила АД са два месеца, тада почиње наша борба. У почетку је то био блажи облик дерматитиса, али када је имала годину и по дана стање се знатно погоршало, радили смо разне тестове и коначно сазнали да је алергична на орахе. Избегавам колико могу јер ако случајно поједе неки слаткиш који има траг ових ораха, ту почиње бол са сврабом који је најјачи ноћу.

БС: Дјевојчица ми је добила АД са два мјесеца, ех тад почиње та наша борба, у почетку то је био блажи облик дерматитиса, да би се са годину и по стању јако погоршало, радили смо разне тестове и на крају сазнали да је алергична на орашасте плодове, избегавам колико год могу јер ако случајно поједе неки слаткиш који је имао трага тих орашастих плодова који почињу муке са сврбежом који је ноћу најгори ..

СР: Сви људи са којима сам се први пут срео погледали су моју кожу и направили корак уназад. Питали су: "О боже, шта имаш ту?" Рекао сам им да је то атопијски дерматитис. Следеће питање је било шта је то и да ли је заразно. Морао сам да им понављам из дана у дан: НЕ, ТО НИЈЕ КОНТАГИОЗНО; ДА, ВЕЋ САМ ВИДЕЛА ДОКТОРА ЗА ТО; ДА, КОРИСТИМ СВОЈЕ КРЕМЕ; НЕ, ОВАЈ КРЕМ НИ НИ МУ ПОМОГАО. Странци увек прште саветима како бих могао да излечим кожу како бих поново могао бити „леп“.

СЛ: С комерколи сам се први пут срео, погледао је моју кожу и зауставио корак назад. Впрашал је: »Ојој, кај па имаш то?« Поведала сем, да имам атопијски дерматитис. Наследње питање је било, шта је то ин али је налезљиво. Јаз па сем поново и поново, дан за днем, разлагала: НЕ, НИ НАЛЕЗЉИВО; ЈА, СЕМ ЖЕ БИЛА ПРИ ЗДРАВНИКУ; ЈА, СИ МАЖЕМ С КРЕМО; НЕ, ТУДИ ТА КРЕМА МИ НИ ПОМАГАЛА. Незнанци су увек полни насветови, како би могли поздравити кожу, да би били опет »лепа«. 

СР: Наша прича практично почиње од првог дана живота, само што тада то нисмо знали. Сећам се када смо пре скоро 13 година дошли из болнице и када смо по леђима добили мали осип због којег се нисмо смирили целу ноћ, а само зато што је бeddтемпература, температура и слично нам нису одговарали.

БС: Наша прича практичног почетка од првог дана живота, само што то нисмо знали. Сјецам се кад смо пре скоро 13 година досли из болнице и када смо добили ситни осип по цијелим ледјима због којег се нисмо смирили цео ноћ, и то само због тога што нам није одговарало постељина, температура и низак. Сјецам се и силних грчева, поврацања и дијареја након подоја, који су били вероватно последица хране коју сам јела, а која је мама детету цинила стету.

Само писане изјаве

СР: „Поред крема и таблета против хистамина, ментални тренинг ми је много помогао да издржим и ублажим стални свраб. Курсеви за учење ових метода дуго су требали бити део терапијског плана. Стрес и депресија ће се сигурно смањити као резултат ”

ДЕ: „Небен Цремен унд Анти-Хистаминтаблеттен хат мир менталес Траининг сехр гехолфен ден константен Јуцкреиз зу ертраген унд зу линдерн. Курсе зум Ерлернен диесер Метходен соллтен лангст Теил дес Тхерапиепланс сеин. Стресс унд Депрессион вирд дадурцх сицхерлицх ауцх веррингерт ”

ХР: За вријеме бљескова кожа ми се толико подигне. Спавам у свиленој врећи за спавање како бих спречио болан контакт са ланом или памуком ...

СР: „Производи за негу коже са атопијским дерматитисом коштају много. Све се то плаћа из џепа, у нашем друштву нема разумијевања ни користи, посебне бриге, али дијете се изједначава с дјететом које живи нормалним животом. ”

СР: „Препарати за негу коже са атопијским дерматитисом јако пуно коштају. Све се то плаћа из вашег џепа, код нас од стране друштва нема разумевања ни повољности, посебне неге, већ је дете изједначено са дететом које живи нормалним животом. ”

СР: Током ручка, мој пријатељ и ја смо седели за слободним столом. Пришао је дечак и ставио послужавник поред мене. Наговештај радости прелетео ме је! Дечак ме је гледао и смешио се. Вратила сам му осмех и питала се шта му пролази кроз главу. "Да ли је ово заразно?" он пита? Убо ме у срце. "Не", рекао сам и обесио главу. Осећао сам се издано. Момак ме је стално гледао као да му је све то била само игра. Упркос одговору, узео је послужавник и сео 2 места са стране. Али биле су ми горуће сузе у очима и свест да свет није љубазан према другим људима.

СЛ: Мед малицо сва с пријатељицо седели за просто мизо. Пристопил је фант ин зравен мене положио пладењ. Прелетел ме је канчек весеља. Фант ме је опазовал ин се смехљал. Врачала сем му насмешек и размишљала кај му ходи по глави. “А је то налезљиво” питање? В срцу ме је збодло. „Не“ сем дејала у повесила главобољу. Почутила сем се издано. Фант ме је још напред гледао, јер му је све заједно играло. Без одговора је узел пладењ ин преседел за 2 мести встран. Мени па со в очех остале пекоче солзе ин заведање, да свет ни пријазен до другачних људи.

ЕН: Био сам повучен, често сам изостајао из школе. Било ме је срамота што имам алергије и што ми је кожа тако „сува“. Променио сам десетине купки, крема, лосиона, уља за тело, прашка за прање ... Чак ме је породица често називала хипохондријом јер сам увек морао да користим посебне хигијенске производе.

СР: Постала сам повучена, често сам изостајала из школе. Било ме је срамота што имам алергије и што ми је кожа толико “сува”. Променила сам десетине купки, крема, лосиона, уља за тело, прашка за веш ... Чак и често и од укућана називана хипохондором, јер сам ето увек морала да користим посебна средства за хигијену.

Јена Митровић, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

СР: Купила сам десету по реду крему, која је природна и органска, избацила сам све алергене из исхране, преселили смо се у други стан, купила сам нову машину за веш и сушилицу, користим посебан прашак за веш. Променио сам и купке, креме, лакове. Почео сам да пијем уље лимуна, целера и црног кима. И нисам престала да дојим. Сав овај атопијски екцем захтева од вас - много брига, труда и одрицања.

СР: Купила сам десету крему по реду, која је природна и органска, избацила сам све алергене из мојих исхрана, преселили смо се у други стан, купила сам нову машину за прање и сушење веша, користим специјални прашак за веш. Променила сам и своје купке, крем, избацила лакове. Почела сам да пијем лимун, челер и уље црног кумина. Нисам престала да дојим. То све атопијски екцем тражи од вас - пуно бриге, труда и одрицања. 

Александра, мајка Матеја Васиће, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

СР: Када је почео напад свраба, нисам знао како да се контролишем. Не чујем никога, само ми је било важно да се почешем. Што више гребете, то вам се више свиђа и истовремено осећате слатки бол. Све више кидате кожу која вам остаје под крвавим ноктима. И сад се бојим кад се сетим!

СР: Кад крене напад свраба, нисам знала да се контролишем. Не чујем никога, само ми је било важно да се чешем. Што је више чешеш, све ти више прија и истовремено осећаш слатку бол. Све више дереш коже која остаје под крвавим ноктима. И сад ми је страшно кад се сетим!

Кристина Нештинац рођ. Тасић, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

СР: Свраб и чешање све док кожа не прокрвави. То нико не може да разуме. Посебно је лоше ноћу; Гребање у сну! Зато понекад спавам са танким рукавицама и држим нокте кратким.

ДЕ: Јуцкреиз унд Кратзен бис дие Хаут блутиг ист. Дас канн ниеманд верстехен. Спезиелл ин дер Нацхт ист ес сцхлимм; Кратзен им Сцхлаф! Манцхмал сцхлафе ицх десхалб мит дуннен Хандсцхухен, унд халте меине Фингернагел курз.

ЕН: Другост је нешто што је са мном током мог детињства. Био сам другачији јер сам имао осипе по целом телу. Зато што нисам смео да једем храну коју би други могли. Пошто сам имао ране на рукама и морао сам да избегавам одређене ствари, животиње, прашину ... Због свог стања био сам љуто и тужно дете, али нисам се усудио да то покажем спољном свету из страха да би људи око мене искључили ја, па сам се сакрио иза апсолутне љубазности и услужности.

СЛ: Другачност је нешто, кар ме прати цело отровство. Била сам другачна, јер сам имала испуштено тело. Кер нисам смела јести храну, тако да могу једити друге. Кер сем имала ране по роках и сем се морала изогибати долоченим стварем, живалим, праху… Заради свог стања сем била језен у жалостен детету, који па си овог ни упал показати навзвен, у страху, да га око око искључи, зато се скрива за пријазност и прилагођеност. 

СР: Лоша ствар је била што су ме увек питали „Како ти је кожа?“ а не „Како сте?“

ДЕ: Сцхлимм вар, дасс ицх иммер гефрагт вурде „Вие гехт ес деинер Хаут?“ унд ницхт „Вие гехт ес ДИР?“

СР: Захваљујући Алергијском удружењу и мени, а не педијатру, Теродора је добила нову прилику да расте здраво.

СР: Захваљујући Удружењу Алергије И, а не педијатру, Теродора је добила нову шансу да здраво расте.

Јелена Митровић, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

СР: "Гледајте, отпашће вам уши!" „Надам се да ово нећу открити од тебе!“ "Ти си тако ружан!" "Погледај се. Да ли си се уопште погледао у огледало? " "Пуни сте ожиљака!" "Имате ли шугу?" Немогуће је избројати дане и ноћи које сам провео плачући над таквим и сличним примедбама које су ме секле у срце и нанеле ми бол, све то зато што сам се толико разликовао од других, јер нисам био прихваћен и зато што сам био бачен ван друштва. Било је безброј дана када нисам хтела у школу због онога што ме тамо чека. Данас знам да је све то било због неспоразума, али зар нема никога ко би научио децу како да прихвате оне који су другачији од других, који су посебни? Зар нико не може спречити децу да се спрдају са таквим појединцима, да газе њихово самопоштовање? Како су моји другови из разреда могли бити тако зли према мени ...

СЛ: "Глеј, ушеса ти ће отпада!" “Да се ​​кај не налезем од тебе!” “Како си грда!” “Какшна па си? Си се погледала у огледало? ” “Чела си крастава!” “А си гарјава?” Колико дана у колико ночи сем дома прејокала због таквих у сличним беседама, тако да ме болеле у седле тачно у срце. Кер сем била тако другачна од осталих, кер нисам била спрејета, кер со ме излочевали из друштава. У колико дана си понекад не желела нити у шолу, кер сем ведела, кај ме чека у шоли. Данци знају, да ли је то због неразумевања, а ко је научио децу, да не би примењивали посебности и различитости? Норчевања? Збијања самозавести? Да со били тако злобни до мене…

СР: Ако мрзим стављање рукавица приликом чишћења воћа или поврћа, скриваћу руке од других људи наредна два дана. Ако користим гел за туширање који користе људи са нормалном кожом, гребаћу се сатима након туширања. Ако почнем да се чешем, нећу ускоро престати ... Ако, ако, ако ... Живот са атопијским екцемом је једна велика АКО, јер ако направите погрешан корак, то је последица пре него што трепнете.

СР: Ако ми је мрско да ставим рукавице кад чистим воће или поврће, наредна два дана ћу сакривати шаке од других људи. Ако искористим гел за туширање који користи људе са нормалном кожом, чешаћу се сатима после туширања. Ако почнем да се чешем, нећу у скорије време престати ... Ако, ако, ако ... Живот са атопијом је једно велико АКО, јер ако планирамо погрешан корак, то је последица пре него што трепнеш.

СР: Почињем да бежим од себе, не могу више да гледам шта се дешава, не помаже ми сва љубав да се смирим, идем на посао, а ноћ спавам 3-4 сата са више пауза. Наш здравствени закон не сматра атопијски дерматитис болешћу, па је максимум који се може добити само две недеље боловања.

СР: Почињем да бијежим од истог себе, не могу више да гледам шта се дешава, ни сва љубав не помаже да се смирим, одлазим на посао, а ноћ проспавана 3-4 сата са више прекида. Наш закон о здравству не сматра атопијски дерматитис болешћу тако да максимум што се може добити је само две недеље боловања.

Мирјана Поповић, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

ЕН: Тренутак када сам постао свестан свог изгледа био је најгори тренутак у којем сам се осећао као да је велика, огромна, највећа гомила камења пала на мене. Од тада па до следећа два месеца, моја соба није видела зрак светлости, огледала у мојој кући нису ме видела јер су била прекривена великим пешкирима.

СР: Моменат у којем ја постајем свесна свог изгледа био је најгори моменат у ком сам се ја осетила као да се велика, огромна, највећа гомила стена сручила право на мене. Од тада па наредна два месеца моја соба није видела трачак светла, огледала у мојој кући нису видела мене јер су били покривени великим пешкиримна

Анастасија Благић, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

ЕН: Борбу против атопије до моје 16. године водили су моји родитељи, односно некако смо се годинама спојили с њом, помирили смо се да то неће проћи. А негде између, недостатак сна, плач, свраб, бол, отворене ране, сталне инфекције и упале коже, посебно боре, постале су неке од наших лудих рутина. И некако, како би ми Балкан рекао, ми смо шураци ... Проблем постаје већи када постанете своја особа када морате узети палицу борбе у своје руке. Тада вас трауме из детињства почињу подсећати да можда ипак никада нећете имати задовољавајући квалитет живота.

СР: Борбу са атопијом до неке моје 16-те године, водили су моји родитељи, односно некако смо се годинама годинама стопили с њоме, помирили се да неће проћи. И негдје између свега тога, неспавање годинама, плач, сврбеж, болови, отворене ране, константне инфекције и упале коже, нарочито прегиба, постале су нека наша луда рутина. Ја некако смо, што би ми Балканци рекли, деверали ... Проблем постаје већи када постанете своја особа, када штафету борбе морате преузети у своје руке. Тада вас трауме из дјетињства почну подсјећати да можда ипак никада неће моћи имати задовољавајући квалитет живота.

Јелена Кокоровић, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

СР: Дуго нисам ни био свестан шта значи имати атопијски екцем, живео сам без дијагнозе. Кожа ми је постала сува, напукла, црвена. Свраб је био неподношљив, цело тело ме је сврбело. Од силине гребања створио сам модрице на ногама. Ноћу нисам спавао, постао сам нервозан. Кожа око очију постала је толико сува да је почела да боли и затеже се. Очи су ми почеле да се сузе од бола. Стао сам пред огледало, погледао се и не знам више шта да радим. Осећао сам се беспомоћно, био сам ружан према себи. Екцем није само пукотина, црвена мрља на вашем телу. Екцем није само свраб на наборима тела. Екцем захтева одрицање, сталну борбу и пажњу и правилан избор козметике.

СР: Дуго нисам била упућена ни шта значи имати атопијски екцем, живела сам без дијагнозе. Моја кожа је постала сува, испуцала, црвена. Свраб је био неиздржив, цело тело ме је сврбело. Од силине чешања створио сам модрице по ногама. Ноћима нисам спавала, постала сам нервозна. Кожа око очију је постала толико сува да је почела да ме боли, затеже. Пуцала је. Очи су од бола почеле да сузе. Станем испред огледала, погледао се и не знам шта да урадим више. Осећала сам се беспомоћно, била сам ружна сама себи. Екцем није само испуцала, црвена тачка на вашем телу. Екцем није само свраб на превојима тела. Екцем захтева одрицање, трајњу борбу и пажњу и правилан избор козметике.

Јелена Маливуковић, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

ХР: Старост није битна за ову болест. Сви смо повезани сврабом, сврбежом у крви, нервозом, губитком концентрације, жељом да искочимо из сопствене коже, и наравно, алергијама. Кад сам био мали, нико није знао шта је екцем. Уз сву мајчину негу, у доби од месец дана добила сам суперинфекцију коже.

СР: Године у овој болести нису битне. Све нас повезује свраб, чешање до крви, нервоза, губитак концентрација, жеља да се искористе из сопствене коже, и наравно, алергије. Када сам била мала, нико није знао шта је то екцем. Уз сву мајчину бригу, са месецом дана добила сам суперинфекцију коже.

Кристина мајка Богданове, АЛЕРГИЈА И ЈА, Србија

СР: „Људи се плаше да има нешто заразно. Сећам се да ме је благајница напала у продавници и питала ме да ли моја ћерка има оспице, а ја сам јој рекао да, ако има, вероватно је нећу „вући“ по продавници. Понекад једноставно више не можеш да издржиш и експлодираш. Не тако давно, играли смо се са другом девојком на игралишту. Када је њен отац видео да моје дете има осип, зграбио је своју девојчицу и рекао јој да оде. Није дозволио девојкама да се играју. Да, то је тешко. "

СЛ: »Људје се боји, да има кај налезљивега ... Ена благајничарка ме је у трговину напала, ако има хчи ошпице у сем ји поведала, да би би имале ошпице вероватно не би„ влачила “по трговини. У неким случајевима једноставно не морате више експлодирати. Недолго назад смо се играли на играма са другог пунка. Ко је њен оче видел, да има мог детета испуњеног је његова пунчко зграбил ин ји рекел нај гре стран. Ни пустил, да би се дете играло. Ја, тешко је. «Мамица 4 летне пунчке

Мајка 4 -годишње девојчице са атопијским дерматитисом, Институт Атопика, Словенија


Желимо да се захвалимо свим организацијама пацијената које су учествовале ове године:


Уз подршку:

ГЛОБАЛСКИН
Светски дан атопијског екцема

(1) Извор: хттпс://ввв.салуд.царлосслим.орг/енглисх2/море-тхан-50-оф-патиентс-витх-атопиц-дерматитис-три-то-хиде-тхе-дисеасе/